| Za sve moje ljude u Bg-u Ristekpa yo! Beograd, Beograd, to je nas grad, koji nikad nije sam, nije sam, nas Beograd, Beograd, to je nas nas grad, koji nikad nije sam, nije sam, Beograd. Jos jedan obican dan, Zvezda je pobedila Partizan, kod konja je ludnica, na trgu se slavi, iz marice na distanci prate nas plavi. Letnje je vreme, i svuda je guzva, guraju i gaze me, ja sam kao spuzva, a sve je OK, nije trip znam, ovaj grad danas nije Vijetnam. Ulicama setam jer nisam u skoli, ljudi se opet guzvaju u troli, uzmi sam potom, jedan mi smot'o o, utripovao pare i uplatio loto. Ha, devedeset peta, ljudima sve vise stvari smeta, ovog leta, ja sam sada meta koja seta, ljudi gaje biljke pa posao cveta. Sunce mi bum bum udara u glavu, otvorio sam pivo, iskulirao na travu, onuda, tuda, svuda i ne znam gde cu sad, nazad u veliki prljavi grad. Beograd, Beograd, to je nas grad, koji nikad nije sam, nije sam, nas Beograd, Beograd, to je nas grad, koji nikad nije sam, nije sam, Beograd. Devojka me pozvala na ring-ding-ding, njena cupi meni dode kao bensedin, i posle prve kafene solje, probacemo ono dus bre rolje, One me gone gone gone da ih jurim, da zurim, da uhvatim bar jos jednu cednu seksa zednu, kada mi da, kada mi da, pamet mi staje, kada bih ja uspeo da je, da je, da je, da je, i kad je uhvatim za ruku u srcu cujem dum-dum, dam-dam, ja ne volim kad sam sam. Ti bi da na stanici cekam, pristize snaja, u blizini coskare ortaci iz kraja, do nje put je dug, uvek me sretne neki drug ... |
